Ideja o izgradnji javnog kupatila javila se tridesetih godina ovog veka kada je u gradu otvoren i đački internat. Neposredan povod za to bila je poseta bana dunavske banovine ovom gradu i đačkom internatu maja 1933. godine. Kada je ban video sobičak u kome se umivaju i peru 60 pitomaca, obećao je da se u najskorije vreme podigne u ovoj varoši kupatilo koje bi služilo i za poterbe đačkog internata i sve školske dece.

Izaslanici Državnog higijenskog zavoda iz Novog Sada posetili su grad i opredelili se da se kupatilo sagradi u dvorištu Gimnazije adaptacijom jedne postojeće pomoćne zgrade koja se nije upotrebljavala. Prema stavu Zavoda ovo je bilo školsko kupatilo i njime je, do osnivanja školske poliklinike, rukovodila uprava Gimnazije. Kupatilom se moglo služiti i građanstvo uz plaćanje takse od 2 dinara za tuš i 8 dinara za kadu. Iz ovih prihoda obezbeđivan je ogrev i vršene popravke. Osim toga od varoške opštine se očekivao se ogrev pošto su se sva školska deca kupala obavezno i besplatno. Kasnije je ovo postalo gradsko kupatilo.