|
Sa ponovnim dolaskom Turaka 1813. godine
zaveden je poredak sličan onome uoči prvog srpskog ustanka.
Mnogo domova je zapaljeno, stanovništvo je odvođeno u ropstvo
a ne mali broj je nalazio utočište u zbegovima po šumama i
planinama. Tek kada je Kuršid paša dao opštu amnestiju svim
Srbima, stanje se počelo popravljati. Veliki broj porodica
vraća se svojim kućama, istaknute ličnosti koje su ostale
u Srbiji - Miloš Obrenović, Arsenije Loma, Milić Drinčić i
drugi, predali su se Turcima i dobili oproštaj. Privreda je
počela da oživljava.
Dolaskom Sulejman paše Skopljaka za vezira
beogradskog pašaluka ponovo nastaje period nasilja, pljačke
i teškog ekonomskog izrabljivanja. Zavedeni su novi oblici
feudalne eksploatacije, Turci ubijaju Stanoja Glavaša i prete
ostalim narodnim prvacima. U ovakvoj situaciji počinju prvi
tajni pregovori o pokretanjunovog ustanka. Sastanci u Rudovcima
i Vreocima gde učestvuju predstavnici iz takovskog kraja,
posebno su značajni po odlukama koje su tada donesene. Na
sastanku u Rudovcima glavnu reč je vodio Arsenije Loma. Zalažući
se za narodni ustanak on je, između ostalog, rekao:
"Braćo, ovaj je sav naš zbor
i ugovor dobar i čestit, ali znajte svi , što i ja znadem,
da nikada ništa od dogovora biti ne može ako i Miloš rudničke
nahije sadašnji knez, u to snama ne pristane".
Skupština
u Rudovcima donela je odluku da se Miloš pozove da pristane
sa narodom na ustanak, a ako se ne složii ne pođe u borbu
protiv Turaka, da ga ubiju.Potom skupština odredi Lomu i zakune
ga da on to "zaključenje njeno izvrši". Loma se
primi ovoga , zakune se i zaveri skupštini "da
će gledati da Miloša narodnjem ustanku privoli, a ako ne htedne,
da će ga on kao Turčina smatrati i u prvoj ga zgodnoj busiji
ubiti, da ne služi ni Turcima , kad neće svom narodu i kukavnoj
sirotinji u ovako nečuvenoj nuždi i stradanju i tako da se
od njega najpre počne, pa onda to će lašnje biće na Turke".
Kada je knez Miloš Obrenović uspeo da
dobije odobrenje od Turaka i da krene iz Beograda, gde se
nalazio kao talac, saslušao je u svojoj kući u Crnući odluku
da se povede borba "čim grane proleće". Zabrinut
zbog ovog krupnog preduzeća on je Arseniju Lomi rekao:
"Ja ni u šta takvo ugaziti
niti mogu , niti smijem prije dok se barem sa sobom ne saberem
ovog okružja prosti narod, da ga upitam, šta misli i hoće
li se on braniti od svega srca, ništa ne žaleći i ništa ne
štedeći, pa da meni kažu tu onda, koga hoće za najstarijeg
i sveopštijeg gospodara svojeg, da ja to znam odmah".
|
