U XVIII veku Osmanlijsko Carstvo doživljava veliku krizu u svim oblastima državnog, javnog i ekonomskog života. Opšta stagnacija osećala se i u takovskom i rudničkom kraju. Rudarenje na rudniku zamire, jer Turci brinu kako da sačuvaju svoje teritorije, a o ekonomskom prosperitetu se i ne razmišlja. Kada su ponovo od Austrijanaca zauzeli Rudnik, oni su spalili rudarsku koloniju, pa je tako konačno zamro rudarski rad.

Uoči Kočine krajine P.J. Miteser je u svom izveštaju naveo da je u Rudniku bilo 100 turskih i 18 srpskih kuća. Takovski kraj je u to vreme imao dosta šuma. Pored reka i na drugim pogodnim mestima šume su krčene i pretvarane u ziratno zemljište. Tako, pomenuti Miteser piše 1784. godine, prolazeći iz Čačka kroz Brđane za Brusnicu i dalje pored Despotovice na Rudnik, da oko puta nije bilo šume , nego su bile dobre njive , livade i vinogradi.

Poznato je da su se posle Kočine krajine (1788 - 1791) i svištovskog mira prilike u beogradskom pašaluku dosta popravile. Broj stanovništva se povećavao. U takovski kraj naselio se znatan broj došljaka. Privredna proizvodnja, a naročito trgovina u stalnom su usponu. To je vreme kada počinje veće društveno raslojavanje. Trgovina stokom, naročito govedima , doživljava svoj pun procvat. U to vreme to je najunosnija privredna grana i izvor bogatstva. Mnogi trgovci iz naroda obogatili su se i postali "gazde" , koju su sve više učestvovali i u političkom životu. U takovskom kraju trgovinom se bavio Milan Obrenović iz Brusnice. U ovim poslovima pomagao mu je i brat po majci Miloš, koji je radi trgovine odlazio čak u Zadar. Drugi istaknuti gazda bio je Nikola Lunjevica, koji je od sredstavazarađenih u trgovini novčano pomogao ustanak i obnovio crkve manastira Vujan i Mojsinja. Od istaknutih ličnosti u Takovskom kraju uoči prvogsrpskog ustanka treba još pomenuti: Stojana Pavlovića iz Beršića, nikolu Karamarkovića iz Lunjevice i Jovana Lazića iz Svračkovaca.