opstina gornji milanovac

Norveška kuća - Vikinški brod u srcu Šumadije


norveska kuca

Nije mali broj onih koji od Gornjeg Milanovca na proputovanju Ibarskom magistralom upamte samo restoran neobičnog izgleda poznat kao Norveška kuća. Ova kapija grada, zvanično se zove Kuća srpsko – norveškog prijateljstva, i liči na nasukani brod iz stripa Hogara Strašnog. Treba reći, međutim, da Norveška kuća nije samo restoran. Radi se o nečem mnogo većem i značajnijem. Neobična drvena zgrada napravljena je 1987. godine, ali u suštini, njeni temelji i temelji jugoslovensko-norveškog prijateljstva postavljeni su mnogo ranije, u Drugom svetskom ratu.


Fašisti su 1942. godine iz beogradskih logora Banjica i Sajmište u Norvešku odveli 4.208 robijaša, uglavnom partizana. Najviše Srba, 3.841, potom 165 Hrvata, 179 muslimana i 83 robijaša drugih nacionalnosti. Odvedeni su mladi ljudi, najviše dvadesetogodišnjaci, kako bi na severu Norveške gradili puteve i pruge prema Finskoj odnosno SSSR-u. Do 1945. godine zbog teških uslova nastradalo je njih 3.000.


- Umirali su od iscrpljenosti ili bolesti ili bi ih nacisti iz nekog razloga streljali. Dešavalo se da stražar baci neki štap i naredi robijašu da ga donese. Ovaj mora da ode a stražar ga ubije jer je prešao u zabranjenu zonu – priča Dragiša Ostojić, sin Milomira Ostojića, internirca koji je takođe nastradao u Norveškoj. "Moj otac je ubijen tačno na Ilindan godine 1942. Pošao je iz svoje barake u drugu da uzme žilet da se obrije i stražar ga je pokosio mitraljezom sa osmatračnice. On je imao tada 20 godina. Ja sam se rodio kad je odveden u ropstvo. Nikad me nije video i ja njega nikad nisam video. Sahranjen je na najvećem groblju interniraca u mestu Botn, kod grada Rognan gde je pokopano 2.000 ljudi. Sedam puta sam bio na očevom grobu. Iz moje Lunjevice odvedena su petorica, a samo se jedan živ vratio."


Norvežani su takođe radili za fašiste, ali su imali bolji tretman. Lokalno stanovništvo je pomagalo robijaše koliko god je moglo. Doturali su im hranu, nešto hleba i krompira. Ostavljali noću skrivene rukavice i šalove na kamenolomima gde su ovi danju dolazili na rad i to nalazili. Mnogi koji su uspeli da ponovo vide svoj dom duguju to ovoj pomoći. Upravo ti koji su se vratili odmah po padu Trećeg rajha, a vratili su se trijumfalno u okićenom vozu sa velikom Titovom slikom na lokomotivi, uspostavili su prve kontakte sa svojim norveškim zaštitnicima. Odigrana je i utakmica u gradu Trothajmu, i naši internirci su pobedili domaćine 2:0.


norveska kuca

Nastalo je ovde i u Norveškoj - Jugoslovensko-norveško društvo(JND). Po petnaestak mesta iz obe države postali su gradovi pobratimi. Iz Milanovca i okoline bilo je pedesetak interniraca, i preživeli i potomci nastradalih, uspeli su ovde da stvore jak ogranak. Posle rata, 1973. godine na Brdu mira, svojevrsnom milanovačkom spomen parku, izgrađen je spomenik palim internircima. Najviše zalaganjem internirca Živorada Bate Kneževića i tadašnjeg predsednika društva Živote Pirića, napravljena je i kuća JND. Izgradnja je po nacrtu arhitekte Aleksandra Đokića počela 1985.godine a dovršena i svečano otvorena 1987. godine. Arhitektonski, to je deo vikinškog broda u spoju sa šumadijskom kućom. JND je kupilo plac, milanovačka preduzeća su pomagala radom i materijalom, drvo je stiglo iz Norveške. Sa "palube" broda pruža se prelep pogled na grad, a u šumadijskom delu nalazi se skroman ali sadržajan muzej i biblioteka čitave ove epopeje. Na zidu velike sale na prvom nivou nalazio se veliki drveni mozaik koji je prikazivao Tita i tadašnjeg kralja Olava Petog kako se rukuju.


Na duborezu su reči Olafa Petog: "Mi u Norveškoj veoma cenimo prijateljstvo dva naroda i rado, na ovaj način, upućujemo svoje pozdrave i najbolje želje". Titove reči su: "Naša zahvalnost za sve ono plemenito i ljudsko što su Norvežani učinili prema zatočenicima i žrtvama fašizma, ostaće trajna uspomena".


Ideološke turbulencije su uzrokovale sklanjanje ovog prikaza i on je osam godina stojao u delovima, dok se nije podržala građanska inicijativa da se ovaj mozaik vrat na centralni zid restoranskog dela kuće. To je učinjeno uoči Dana pobede i Dana Evrope, a povodom obeležavanja Dana ustavnosti Kraljevine Norveške. Ista ta ideološka pometnja, ali i niz naših tipičnih srpskih sujeta donosili su iskušenja JND-u i ovom zdanju. U neku ruku Norveška kuša svedena je na restoran, besparica mori i ovu organizaciju, muzej nije tako posećen što je šteta jer ima šta da se vidi.


Lokalna samouprava je od prvog dana kada je nastala ideja, pa sve do danas, a tako će biti i u buduće negovala ove istorijske veze, podržavajući svaku incijativu Srpsko-norveškog društva u razmeni omladine, sportske skupove, razmenu umetnika i muzičara, školovanja jednog učenika godišnje u Norveškoj, gostovanju mnogobrojnih delegacija iz Norveške. Međutim, malo je onih u samom Društvu, najpre preživelih potomaka i onih koji iskonski žele da se nastavi, modernizuje i unapredi ova saradnja, kako bi opstala i za buduća pokolenja. Oni, pak, koji iz porodičnih ili prosto opšteljudskih razloga poštuju seni palih i uzvišeni čin pomoći jednog naroda, još se bore i vode JND i Norvešku kuću. Oni iznova pričaju priću o prijateljstvu. Cilj im i jeste upravo to, da osveže veze sa Norveškom i da upoznaju naše mlade ljude sa prijateljima iz zemlje Vikinga.


norveska kuca



Povratak na: Gornji Milanovac



Ćir    Lat    Eng


       
opstina gornji milanovac
 

Opština Gornji Milanovac

Adresa: Takovska 2,

32300 Gornji Milanovac, Srbija

Tel: +381 32 / 515 0050

Fax: +381 32 / 720 282

info@gornjimilanovac.rs
www.gornjimilanovac.rs

Usuditi se, to je cena napretka!